Niko se nije rodio sa znanjem verovatnoće. Kada se dete rodi, ono automatski diše. Mnoge životinje već u prvim minutima života staju na noge. To su urođene sposobnosti – instinkti.
Ali matematika? Ne dolazi s rođenjem. Matematika se uči. I ne samo ona – verovatnoća kao njen deo zahteva još veću svest.

To je osećaj da upravljamo ishodima koji su u stvarnosti slučajni, nepredvidivi ili potpuno van naše moći. Psihološkinja Ellen Langer je još 1975. godine definisala ovaj fenomen, pokazujući kako ljudi često veruju da imaju uticaj — čak i kada ga nemaju.

Vežbanje zadataka je možda najčistiji primer EV++ filozofije u svakodnevnom životu.

U životu i matematici, verovatnoća nam pomaže da ocenimo šanse.
Nema garancije za ishod — ali ima logike u brojevima.

+EV (positive expected value) znači da je tvoj potez vremenom isplativ.

U svetu igara na sreću, ruleta, kladionica — i, što je opasnije, u svetu svakodnevnih odluka — postoji fenomen koji zovemo iluzija kontrole.

EV++ ne znači da treba da budeš uporan u svemu.
Znači da treba da budeš uporan u stvarima koje imaju pozitivan očekivani ishod.

U teoriji grafova postoji pojam čvora koji vodi ka optimalnom putu.
I baš tako treba gledati na neuspeh:
ne kao kraj grananja, već kao čvor koji te preusmerava u bolji pravac.

Strah od neuspeha je jedna od najjačih kočnica u životu.Ne zato što neuspeh boli — nego zato što verujemo da nešto nije za nas čim prvi put ne uspemo. Ali, EV++ ima potpuno drugačiji pogled na neuspeh

EV je skraćenica za Expected Value, što na srpskom znači Očekivana vrednost.[…]